Tribina o lažnim vestima: Stari fenomen u novom ruhu (FOTO)

Tribina o lažnim vestima: Stari fenomen u novom ruhu (FOTO)

Da su lažne vesti novi pojam ali stara pojava, složili su se i profesorka Dubravka Valić Nedeljković, profesor Rade Veljanovski i Dimitrije Boarov, učesnici tribine "Lažne vesti kroz istoriju medija u Srbiji", koja je održana u prostorijama Novosadske novinarske škole.

Sagovornici sa bogatim novinarskim i uredničkim iskustvom istakli su i to da lažne vesti udaraju na sam temelj sistema javnog informisanja i da su glavna opasnost za kredibilnost novinarske profesije. Osvrnuli su se i na period devedesetih kada su državni mediji bili u službi ratne propagande, ali su dodali da su tada ipak postojale novinske kuće koje su informisale objektivno, dok je danas sve manje medija koji nisu režimski, a istraživačko novinarstvo se preselilo u nevladin sektor.

Jedan od osnivača nedeljnika "Vreme", novinar Dimitrije Boarov, kazao je kako je štampa krenula u Srbiji tako su počele da se javljaju i lažne vesti.

– Oni koji su se borili za javni uticaj i za moć, brzo su shvatili da je štampa tu dobra alatka. Zato, tamo gde je došlo do političke borbe, ona je pre svega počela u novinama. Ako pogledate te stare srpske novine, one su od samog početka bile stranački obojene i tu se nisu birale ni reči ni laži. Tako da ne mogu da kažem da je ono što gledamo danas nešto novo, jer toga je uvek bilo. Ali teško mi je da procenim da li je sada toga najviše u istoriji srpske štampe, a možda i jeste – rekao je Boarov.


On je dodao da nije reč o novom fenomenu ni kod nas ni u svetu i da su mediji uvek bili poprište borbe između laži i istine, ali najčešće između borbe jedne laži protiv druge.

Dubravka Valić Nedeljković, koja je 1992. godine poslata na prinudni odmor, a kasnije i ostala bez posla na Radiju Novi Sad, podsetila je na to kako je bilo u toj redakciji početkom ratnih devedesetih.

– Radio Novi Sad je tada bio centralni punkt gde su stizali svi izveštaji sa terena koji su se kod nas obrađivali i slali dalje u Radio Beograd i u lokalne radio stanice po Srbiji. Za dopisnike na terenu regrutovane su osobe koje nisu bili novinari, već su uglavnom bili predsednici mesnih zajednica, lokalni aktivisti iz teritorijalne odbrane, dakle ljudi koji su bili direktno uključeni u organizovanje odbrane, ili u spasavanje ljudi na terenu. Oni su iz sopstvene vizure, pošto nisu imali novinarsku distancu od događaja, izveštavali o tome šta se dešava samo u njihovoj sredini – kaže Nedeljković.


Ona je rekla i to da kada nije bilo vesti sa nekog od punktova, onda je postojao dežurni kolega, koji je iz poslednje sobe sa trećeg sprata Radio Novog Sada, sam slao izveštaje njihovom prijemnom centru kao da se javlja sa ratišta.

– Jedna od karakteristika ratnih izveštaja iz tog perioda bilo je i to da su stalno najavljivane velike ofanzive, o kojima posle više ništa nismo čuli. Da li su se dogodile, ili nisu, ko je pobedio, da li je bilo žrtava i materijalne štete? Stalno ste bili u jednom iščekivanju i stresnoj situaciji, jer niste znali šta se dešava. Kasnija istraživanja su pokazala da je isti model primenjivan i u Hrvatskoj i u Bosni. Mislim da je to bila isključivo propaganda i ništa više i da mi nikakvu informaciju nismo imali o tome šta se zapravo dešava na terenu i da je to bio i cilj – rekla je ona.

Dodala je da su novinari koji su želeli dobre karijere znali na koju stranu treba da idu, dok su se neki profesionalci sklanjali u sektore gde su mogli da budu nevidljivi. Dubravka Valić Nedeljković je posle postala osnivač Novosadske novinarske škole i napisala je i knjigu "Rikošet reči" gde je zabeležila kako su pojedini novinari RTS-a izveštavali građane Srbije o sukobima na prostorima Jugoslavije.


Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski rekao je da je stravičan uvod u devedesete napravila štampa, pre svega "Politika" i "Politika ekspres", i da je posle televizija preuzela taj zadatak kao jači medij sa većim uticajem.

– Mi i danas imamo medije narkotike i ljude koji su medijski narkomani, a to je kada vidite čoveka kako pola sata gleda u "Informer". To smo imali i tada. Bilo je primera da je čovek danima gledao "Dnevnik" RTS-a i posle odlučio da ode na ratište da bi branio svoj narod i poginuo je, ostavivši iza sebe ženu i decu – rekao je Veljanovski.

Dodao je da je patriotsko novinarstvo najgora vrsta novinarstva i da su mnogi dobrovoljno išli da izveštavaju sa ratišta. Podsetio je i na slučaj kada su Hrtkovčane isterivali iz njihovih kuća, a javni servis je napravio reportažu sa onima koji su ljude isterivali.

"Bili su spremni da ugroze sopstvenu egzistenciju i egzistenciju svojih porodica jer nisu hteli da pogaze profesionalna i etička načela"


Veljanovski je istakao i da je i informacija o višestranačju bila lažna vest početkom devedesetih jer je režim, baš kao i danas, imao sve poluge sistema od finansija do vojske i policije. Medijska demokratija je bila fingirana tako što su velike medijske kuće pretvorene u akcionarska društva, a akcionari su bili velika javna preduzeća. Međutim, Milošević je pustio male redakcije da rade i tu se prevario.

– Tada je bilo medija za koje možemo kazati da su bili "U cara Trojana kozje uši", a danas je bogami toga mnogo manje. Činjenica je da je od ’87. godine, zaključno sa januarom ’93. oko 4.500 novinara u Srbiji ostalo bez posla. Bili su spremni da ugroze sopstvenu egzistenciju i egzistenciju svojih porodica jer nisu hteli da pogaze profesionalna i etička načela. Krenulo je sa Radio televizijom Novi Sad kada je bila "jogurt revolucija", tada je njih nekoliko desetina otpušteno, pa u Tanjugu i u "Politici" nekoliko desetina, a 15. januara ’93. hiljadu i sto ljudi sa RTS-a. Vrhunac je bio otkaz za 2.500 novinara i urednika Radio televizije Priština i to sve za Albance. Ali srpski režim je hteo da ima propagandu na Kosovu i na albanskom jeziku, ali nisu imali ko da im pročita vesti. Onda su našli šankericu iz kluba radija da čita vesti na albanskom – kazao je Veljanovski.


Kada se taj ciklus završio posle 2000. godine međunarodna zajednica je naterala RTV Kosovo da ima program na srpskom jeziku.

– Tada oni nisu imali nikoga da im čita vesti na srpskom. Onda su uspeli da nađu jednu bibliotekarku za taj posao. Pogledajte kako se to vraća istom merom, jer ono što nije humano, demokratski i civilizacijski, to ne može da opstane – rekao je Rade Veljanovski.

Učesnici tribine podsetili su da je lažnim vestima počeo i martovski pogrom nad Srbima 2004. godine na Kosovu, kada je objavljena dezinformacija da su se albanski dečaci utopili jer su ih Srbi napali.

Dimitrije Boarov je rekao prisutnima da novinarstvo nije unosna profesija ako mislite svojom glavom i ako nećete da širite lažne vesti i da radite za nečiji interes, i da se to danas vidi sve ogoljenije. Dodao je da se današnji režimski listovi kreću u okviru jednog ideološko-nacionalističkog okvira i u tom smislu i idu laži i manipulacije.


Rade Veljanovski je rekao da je posle 2000. godine bio angažovan na medijskoj regulativi, koja je iz iskustva Evrope i demokratskih zemalja, implementirala izvesne standarde. Cilj je bio da se stvori regulatorna atmosfera koja će medijima omogućiti da krenu dalje.

– Moram da kažem da smo se sa svim garniturama koje su bile na vlasti od 2001. do danas žestoko borili da to izguramo. Nijedna od njih nije bila spremna da tek tako prihvati te standarde, zato što su svi shvatali kada se oni primene, da će ih razvlastiti više nego što su oni to bili spremni da prihvate. Ali paralelno je trajao još jedan proces. Što su više akteri civilnog društva, medijska i stručna udruženja, koja su radila na regulativi, puštali državu da se u to upetlja, to je rad na toj regulativi bio lošiji i sporiji. Ovo što se sada dešava sa medijskom strategijom koju nemamo već tri godine i ne znamo šta je poslato u Brisel, to je dokaz da kada je država to uzela u ruke, onda su kola krenula nizbrdo – objasnio je Veljanovski.

Profesor Veljanovski je naveo da je posle 2000. godine bilo napredaka, ali da su se nastavile neke tendencije započete devedesetih, da su one ostvarile kontinuitet i da je u današnje vreme za to Televizija "Pink" tipičan primer. Istakao je da su petog oktobra nove vlasti poslale svoje emisare kod vlasnika ružičaste televizije koji je pristao da ostane režimski medij i da je on od tada sa svakom vlašću u dobrim odnosima.

Moderator razgovora bio je Stefan Janjić, urednik portala FakeNews Tragač. Tribina je bila organizovana u sklopu projekta "Akcija protiv dezinformacije", uz sufinansiranje Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Do kraja godine održaće se još tri tribine, jedna će biti o dezinformacijama o osetljivim grupama, druga o pseudo-nauci, a treća o načinu borbe protiv dezinformacija.

Tekst i fotografije: Aleksandar Jovanović

Oceni vest:
10
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

betanija bebe isključenje vode isključenja struje 27. novosadski maraton izmena režima saobraćaja raspored sahrana novi sad RHMZ novosadska policija servisne informacije klinika za ginekologiju i akušerstvo bez vode jkp novosadska toplana jkp lisje bez struje sahrane novi sad JKP Vodovod i kanalizacija Isključenje struje servisne informacije novi sad novorođenčad novosadsko porodilište Spens KCV vremenska prognoza novi sad novosađani elektrovojvodina mup novi sad Elektrodistribucija Novi Sad Aleksandar Vučić raspored sahrana i ispraćaja