NOVOSAĐANI: Profesorka književnosti koja se u penziji posvetila umetnosti

Životni poziv posvetila je obrazovanju dece, ali nikad nije zapostavila ljubav i sklonost ka umetnosti. Treće doba je iskoristila da iskaže svoju kreativnost do maksimuma, a njene rukotvorine su namenjene za individualce sa sopstvenim stilom.

Radmila Stanić je rođena u Novom Sadu. U rodnom gradu je završila studije, a nakon udaje se preselila u Bačku Palanku, gde je radni vek provela kao profesor književnosti u gimnaziji. Danas je penzionerka koja je preko leta Novosađanka, a tokom zime Palančanka. Članica je Udruženja “Zlatne ruke” i stvara prelep nakit od keramike, a kreira i veoma zanimljivije odevne detalje. Ima dve ćerke i troje unučadi.

 – Afinitet prema umetnosti imam od detinjstva i taj talenat nikad nisam zapostavila, čak i dok sam predavala u školi. Uvek sam stvarala iz ljubavi, a ne zbog materijalne dobiti. U početku samo to radila za članove porodice, a kasnije i za prijatelje – počinje svoju priču Radmila i nastavlja:

– To je pre svega nakit od keramike za dame i decu. Pravim prstenje, ogrlice, minđuše, broševe i magnete. Takođe, tu su i odevni predmeti, a trenutno u kolekciji  jesen-zima nudim šalove i kape koje sam dizajnirala – objašnjava Stanić.

Sagovornica portala Mojnovisad.com kaže da se radi o skupom hobiju, ali i da je često poklanjala predmete, jer voli da ih pokaže i da se vide.

– Imam prisan kontakt sa ljudima, ali ako nešto ode u prave ruke zadovoljna sam. Uvek imam zamišljenu priču kada nešto stvaram i tako nastane keramička ogrlica koja predstavlja dukat sa Atlantide, ili note iz Betovenove kompozicije “Für Elise”  – kaže Radmila sa osmehom na licu.

Profesorka je svoju sobu kod kuće pretvorila u malu umetničku radionicu i kada radi u potpunosti je usredsređena na ono što kreira.

– To traje i po osam, devet sati, jer ne mogu prekinuti proces, a keramika mora i da se peče. Radim sve sa ekološkim materijalom. Od alata koristim skalpel, lenjir i klešta sa tankim špicem. Tek kada završim sa poslom shvatim koji nered sam napravila i onda pospremim oko sebe – iskrena je ova umetnica.

Pre nekoliko godina Radmila je svoje kreacije počela prodavati u Bačkoj Palanci, a posle i u najvećem gradu Vojvodine. Aktivno koristi i društvenu mrežu Fejsbuk, da bi svoje radove predstavila što širem auditorijumu.

– Naravno, dobro vam dođe zarada pored penzije i uvek pripomognem unuci. Meni novac ne predstavlja bitnu stvar, ali bez njega se ne može, jer to je jedna đavolja rabota. Međutim, bitno je uneti ljubav u sve što stvarate. Nakit i modni detalji koje kreiram treba da budu u skladu. Postoje originalne devojke, divni biseri omladine, koje nisu jednoobrazne barbike i koje znaju da nose te moje predmete – objašnjava profesorka.

A koliko je Radmila popularna i koliko poštovanje uživa, govori i činjenica da će u Bačkoj Palanci uskoro biti održana revija na kojoj će manekeni nositi njene kreacije. A modeli će biti njeni bivši učenici i sadašnji đaci gimnazije.

– Uvek sam žalila osobe koje nisu volele svoj poziv, i celi život su mrzovoljne odlazile i vraćale se sa posla. Smatram da sve što radite treba da činite sa ljubavlju. Kao predavač svoj posao sam obožavala – završava svoju priču rođena Novosađanka Radmila Stanić.

Tekst i fotografije: Aleksandar Jovanović