Nebojša Milenković: Šta će Vučiću opozicija, dosta su mu onaj Babić, Vulin i slični

Nebojša Milenković: Šta će Vučiću opozicija, dosta su mu onaj Babić, Vulin i slični

Istoričar umetnosti Nebojša Milenković, viši kustos u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, iza sebe ima veliki broj realizovanih autorskih izložbi, objavljenih monografija, stručnih predavanja, kao i nagrada za svoj profesionalni rad, a najširem delu novosadske i srpske javnosti poznat je kao oštar kritičar svakovrsnih anomalija i izvitoperenosti, kako na društvenim mrežama i blogovima, tako i u povremenim nastupima po medijima koji su radi da ga ugoste. Upravo ovaj segment njegovog aktivizma, tačnije, pre svega, obaveza i dužnost umetnika i intelektualca da u aktuelnom trenutku ne zatvaraju oči pred stvarnošću, već da o toj stvarnosti slobodno progovore i da joj se, u krajnjoj liniji, suprotstave, bio je jedan od glavnih momenata i okidača za „gostovanje“ Nebojše Milenkovića na stranicama portala mojnovisad.com.

- Mislim da je obaveza svih nas koji ovde živimo, bez obzira na to čime se bavimo, da vidimo gde to živimo, u kakvom svetu, u kakvoj zemlji, i da, ukoliko možemo, utičemo na nešto. To je moja obaveza, i tu obavezu mi niko nije nametnuo, već sam je sam izabrao. A reakcije koje pominješ su mi očekivane i ponekad zabavne. U vreme kada sam bio jedan od najzastupljenijih medijskih zagovornika ideje belih listića, meni je prilazilo toliko mnogo ljudi, i to ljudi za koje nikada ne bih rekao da se boje, i pitalo me polušapatom: „Kako se ne plašiš?“ Znači, kad ti neko priđe na ulici i kad te to pita, onda se ti okreneš i pomisliš: „Čekaj, u kakvom mi to društvu živimo i čega treba da se plašimo?“ Mislim da je ovo naše društvo jednostavno potonulo. Kao one kuće koje se izgrade na močvarnom tlu, niko se tim kućama ne bavi, tako da u jednom trenutku samo potonu i nestanu. Tako je i danas Srbija jednostavno nestala. A razlog tome, mislim, nije spolja, nije bombardovanje ili ne znam ni ja šta već ljudi umeju da izvuku kao razlog zašto smo propali. Razlog smo mi sami. To društvo je takvo kakvi smo mi u njemu – priča Milenković za naš portal.

Mnogi tu potonulost vide, čak i mnogi od tvojih kolega, umetnici, intelektualci, ljudi koji imaju prostor za javnu reč, ali ogroman broj njih ćuti. Da li je to samo puki strah, ili ima i te sračunate, lihvarske koristoljubivosti?

 

- Svakako je reč i o jednom i o drugom. Ja mislim da je to kompromiserstvo jedna od najružnijih osobina koje „krase“ intelektualce u ovoj zemlji. Pritom, mislim da mi imamo jako malo intelektualaca, mogu na prste da izbrojim one koji tu ulogu po mojim kriterijumima ispunjavaju. Tih ljudi je toliko malo da su na nivou statističke greške. Maltene da ne postoji razlika i suprotstavljenost u mišljenju, a u tom kontekstu nema razlike ni među strankama. Nema više prve, druge, ni treće Srbije. Postoji samo ta nevidljiva Srbija, a to su građani, kojima se niko ne obraća, čijim se problemima niko ne bavi, i ova druga, gramziva, poslovna, kvazi-politička, interesno povezana „elita“. Ja se ježim kada čujem taj izraz „elita“. Jer, da biste bili elita, prvo morate da budete odgovorni, morate da budete normalni, morate da budete moralni. Mi nemamo elitu, imamo pojedince, i ti pojedinci trenutno brane čast i ugled ovog društva i sâmo pravo da se nazivamo društvom.

 

Postoji li uopšte ta Srbija kao društvo?

 

- Ne, i to sam rekao nedavno i u jednoj emisiji. Postoji teritorija koja se tako zove, geografski pojam. Ali kao društvo mi ne postojimo, zato što smo se sveli na tu teritoriju na kojoj neki ljudi, u nedostatku sposobnosti da se bave sobom i svojim životom, radije gledaju rijaliti programe. Onda, sa druge strane, imaš tu, uslovno rečeno, „elitu“, koja posmatra taj nesrećni svet i kaže „to je polusvet“. Ja kažem, čekaj, ukoliko tri četvrtine, ili četiri petine populacije u jednoj zemlji spada u polusvet, šta je sa nama koji sebe tu ne vidmo? Šta se sa nama dogodilo? Ukoliko smo u međuvremenu prespavali nekoliko decenija i nismo primetili da se taj polusvet oko nas toliko namnožio, da još malo pa neće biti ničega drugog, šta je onda sa nama, šta je sa našim vrednostima, šta smo mi činili da te vrednosti odbranimo?

Kad pominjemo „elitu“ i pojedince, nedavno smo imali situaciju da je predsednik SANU, Vladimir Kostić, izneo svoj stav o Kosovu i da se potom na njega obrušila čitava lavina kritika i napada. Da li i to negde, samo po sebi, govori o tome koliko društvo u celini nije svesno uloge koju bi u tom društvu trebalo da ima intelektualac?

 

- Mi živimo u društvu u kom su političke stranke ubile demokratiju, u kom su ekonomisti uništili ekonomiju, ljudi u kulturi više ne veruju u svoju misiju, ljudi u medijima ne veruju u moć medija da se išta menja... A ako je sve besmisleno, šta je onda sa nama? Ja ne verujem u to da je sve besmisleno. Ne verujem da je angažman nešto što nema smisla, jer, ako nema smisla, onda je i život koji živimo besmislen. Što se tiče akademika Kostića, on je rekao ono što misli, a mi i na tom primeru možemo videti da ovde postoji trend da je mišljenje kao takvo problem. Ne šta misliš, ili kako misliš, nego vrlo često to što si se osmelio da uopšte misliš postaje problem. I dolazimo do toga da se javi predsednik države da kritikuje predsednika SANU. A mislim da bi bilo jako korisno, i za predsednika i za državu koju vodi,  kada bi manje mislio i manje govorio. U tom konkretnom slučaju, mislim da je aktuelni predsednik SANU jedna od retkih svetlih tačaka u novijoj istoriji te institucije. I to jeste jedan dobar primer. Da napokon imamo predsednika SANU koji nema problem da iznese svoj stav. Dobro je kada uopšte imate ljude koji se nisu predali, koji se nisu utopili u tom mrtvom moru. Tih pojedinačnih glasova ima, ali je problem što oni nisu institucionalno artikulisani.

 

Pomenuli smo na početku tvoj angažman, tvoje tekstove, istupe u medijima... Oni koji se ne slažu sa tvojim mišljenjem ponekad umeju da ti prigovore nekadašnji politički angažman u LDP, koji je trajao prilično kratko. Šta te je u politiku uvelo i šta te je iz nje, kasnije, „izvelo“?

 

- Postoji ta priča da bi ljudi kao ti grozni intelektualci koji se u sve petljaju, ako su već toliko pametni, trebalo da pokušaju da uđu u neku stranku, pa da nešto promene. Ja sam verovatno naivno poverovao da je to zaista moguće. I danas želim da negujem tu naivnost. Mislim da, kada ne budemo više naivni, i kada ne budemo više imali ideale, kada se okrenemo oko sebe, videćemo da se sve u međuvremenu raspalo. Ja sam se politikom bavio sasvim kratko. Dok sam se njome bavio, svi moji stavovi su bili javni. Kada sam iz politike izašao, to sam takođe uradio javno i rekao sve što sam imao. Što se tiče toga da li mi neko zamera ili ne zbog tog političkog angažmana, ja i dan-danas govorim isto što sam govorio i 2008. godine, kada sam bio nosilac izborne liste LDP u ovom gradu. Znači, u tom kontekstu se ništa nije promenilo u mojim stavovima, u vrednostima koje zastupam. To što stranka za koju sam poverovao da iskreno želi to što nije želela meni je bio signal da mi tamo nije mesto. Stvar je, dakle, prilično jednostavna.

Ako je kroz politiku nemoguće menjati stvari, da li, i gde, postoji taj prostor u kome stvarnost može da se oblikuje na jedan zdrav način?

 

- Pokojni Srđa Popović, advokat, jedan od poslednjih intelektualaca koje smo imali u ovoj zemlji, negde godinu-dve pre smrti je rekao da on misli da političke stranke više nisu forma organizovanja koja ovde može bilo šta da promeni. I ja se sa tim slažem. Mislim da nekakve građanske inicijative jesu nešto što je neophodno. A što se samih stranaka tiče, mi ponovo imamo jednu dominantnu stranku, čak ne dominantnu, nego jedinu. Imamo premijera koji ima smanjen nivo tolerancije na opoziciju, a pritom ta opozicija uopšte ne postoji. I mislim da je to neka vrsta prećutnog dogovora te političke klase kojoj je istekao rok trajanja da održava taj privid postojanja političkog sistema, kako se taj sistem ne bi iznutra promenio. Te stranke, koje se nazivaju politčkim strankama, jesu glavni neprijatelji demokratije u ovoj zemlji. Pritom, ne mislim konkretno na Vučića i njegovu stranku. Ja sam, i onda kada sam zastupao bele listiće, Vučića posmatrao više kao posledicu, zato što ta građanska Srbija od njega ništa nije ni očekivala. Ona je očekivala od onih koji su na drugoj strani. I oni su svojim činjenjem, ili nečinjenjem, shvatanjem politike kao plena, doprineli i da Vučić pobedi i da on danas u Srbiji realno nema alternativu. U tom kontekstu, ja mislim da je šansa ovog društva u tome da na sledećim izborima Aleksandar Vučić osvoji apsolutnu vlast. Kad to kažem ljudima, oni me gledaju kao da nisam normalan. Ali ja mislim da je zaista jako dobro za Srbiju da sve maske padnu. Da padne maska i iluzija da imamo opoziciju koja se bavi izgradnjom društva i koja vidi probleme građana. Ona to ne vidi. I u tom kontekstu, ukoliko je izbor ovog društva Vučić, a on jeste izbor, i ukoliko je Vučiću glavni problem da sprovodi reforme opozicija, a nje, kao što vidimo, nema, onda ja mislim da je rešenje u tome da više nemamo opoziciju, da imamo samo vlast kao što je imamo, i da onda Vučić vidi šta će sa tom vlašću koju toliko želi, a da ovo društvo vidi šta će sa samim sobom. Suština je u tome da Vučića u ovom trenutku ne može niko da sruši bolje od njega samog. Njemu ne treba opozicija, njemu je dovoljan onaj Babić, Vulin i slični. Šta će ti opozicija, kad imaš takve ljude na vlasti?

 

Misliš li da te građanske inicijative, koje pominješ, i glas pojedinaca imaju moć da dopru do instanci na kojima se uistinu odlučuje?

 

- Taj glas je danas više šapat nego jasan i artikulisan glas. Zato što postoji desetak ili malo više ljudi koji uopšte imaju mogućnost da nešto kažu u medijima kakvi su danas. I to je, ujedno, i slika katastrofalnog stanja u medijima. Mislim da stepen auto-cenzure nikada nije bio veći. Ne mora vlast ništa da cenzuriše. U tom kontekstu je pitanje, na koje ja svakog dana sebi pokušavam da odgovorim, da li je moguće da to ćutanje bude naš trajni izbor. Nema mnogo naroda na svetu koji se tako dosledno drže one izreke „ćutanje je zlato“. E, sad, problem je što ovde ljudi ćute decenijama. Neki se rode, žive i umru, a da ne progovore. A tog zlata nigde nema. Znači da nešto ne valja, ili u toj izreci, ili u onima koji je se toliko grčevito drže. Da je ćutanje zlato, mi bismo bili najbogatiji ljudi, i najbogatiji narod. A očigledno je da nismo. Ipak, ja verujem da ovo društvo nije osuđeno na to da trajno bude ovakvo kakvo jeste. Ukoliko u to ne verujemo, ne bi nam preostajalo ništa drugo, nego da se pokupimo i odemo u neki bolji svet. A ono što našu situaciju ovde dovoljno komplikuje jeste i činjenica da se i taj svet promenio. Gde je danas taj bolji svet? Taj bolji svet više ne postoji. Taj bolji svet je sebičan i pokvaren, i tome se sada raduju svi oni zagovornici svetske zavere protiv Srba. Ipak, taj svet je i dalje mnogo stabilniji nego što ćemo mi ikada biti, i taj svet i dalje ima svoje vrednosti, vrednosti iza kojih je spreman da stane, a to smo videli i nedavno, nakon terorističkog napada u Parizu.

Kada pominjemo tvoje nekadašnje bavljenje politikom, imaš li danas političke i političarske ambicije?

 

- Političarske nemam. Ali mislim da kao građanin nemam pravo da ćutim na nešto što me kao ljudsko biće svakoga dana ponižava i vređa. Mislim da to sa politikom, kakva je danas u Srbiji, nema nikakve veze. Ima veze s tim da sam ja, kao i ti, kao i bilo ko drugi ovde, trajno trpno stanje koje bi da postane nešto drugo. Mislim da mi kao ljudska bića nigde ne treba da pristajemo na poniženje, ni u gradskom saobraćaju, ni pred šalterima, ni na ulici. U tome je smisao i mog angažmana, daleko od bilo kakvih političarskih ambicija.

 

Da se vratimo na nešto što je bliskije tvojoj struci. Elem, dosta si se bavio ovdašnjom avangardom i postalo je neka vrsta opšteg mesta da je Novi Sad krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih bio neka vrsta rasadnika avangarde u tadašnjoj Jugoslaviji...

 

- To je bio jedan od retkih perioda kada su se umetnost i kultura u ovoj zemlji, to jest u Jugoslaviji, kretale naporedo sa tendencijama na svetskoj sceni. I ne samo kretale, nego aktivno participirale. Tribina mladih je mesto na kojem je ovo društvo, tadašnje društvo, moglo da čuje neka neprijatna pitanja, gde se svakoga dana permanentno diskutovalo, o umetnosti, o kulturi, o društvu u kom živiš. I ona jeste najdinamičnije mesto na toj urbanoj mapi ovog grada, bez obzira na to što ta Tribina danas postoji kao potisnuta i davno zaboravljena istorija, koje se sam grad, većinsko javno mnenje, manje-više nerado seća. Ali i dan-danas, taj kratak period od manje od deset godna biva najsvetliji period kulture našeg grada.

Kako ti danas izgleda ta institucija Tribine mladih, koja je, čini se, od one stare zadržala samo ime?

 

- Izgleda mi tužno. Kao kulisa, iza koje ne postoji ništa. Ne znam da li je nesrećnija ta Treća Srbija kojoj je Kulturni centar pripao, ili društvo koje može da dopusti da takva interesno-politička organizacija preuzme jednu inistituciju kulture i da se onda ponaša kao da je to njihovo. Nažalost, a nasuprot svemu onome što se nekada zagovaralo na Tribini mladih, pobedila je vizija Novog Sada i Vojvodine kao mesta gde se dobro jede, gde se slušaju tamburaši, gde ideš na čvarkijade i ne postavljaš neprijatna pitanja.

 

Koliko su za činjenicu da su institucije postale to što jesu odgovorni sami umetnici i kulturni radnici, kako institucionalni, tako i neinstitucionalni?

 

- Naravno da su odgovorni, čija bi druga odgovornost to bila? Poljoprivrednici mogu da brane cenu robe koju prodaju, ne mogu da brane institucije kulture. Kao što i ljudi iz kulture, kad odu na njivu, ispadnu smešni. U tom smislu, svako ćutanje ima svoju cenu. Pa je tako i ćutanje ljudi koji se kulturom bave plaćeno tom cenom da nam kultura danas jeste takva kakva jeste. Meni je žao što je Kulturni centar doživeo to da bude izolovan, delom se izlovao sam, delom je taj urbani i građanski Novi Sad prestao tamo da odlazi i prećutno se složio da kultura pripadne onima kojima je pripala.

Nije li to ćutanje umetnika i kulturnih radnika, u najmanju ruku, licemerno i kukavičko?

 

- Vratiću se opet na kratko na nekadašnju Tribinu mladih. Treba reći da je ona nastala u vreme kada je Titova Jugoslavija rešila da se otvori ka Zapadu. To je bio u isto vreme period ekonomskog uspona, period kada se Jugoslavija liberalizovala i odlučila da prihvati vrednosti zapadne demokratije. Ljudi koji su delovali u okviru Tribine mladih su svi bili velike patriote i svi su bili levičari. Znači, nisu bili desničari, četnici, ili šta je već tada bilo nepopularno. Oni su svi bili pobornici tog reformskog socijalizma i shvatili da će taj socijalizam jednostavno propasti ukoliko se ne govori o problemima koji u njemu postoje. Shvatili su da su ljudi koji se bave kulturom, medijima, dužni da ukazuju društvu na probleme. Društvo je reklo „mi probleme želimo da rešimo“ i oni su na te probleme ukazivali svakoga dana. Mislim da i današnji umetnici imaju i jako mnnogo razloga i jako mnogo prostora da izraze vlastiti bunt. Kada pogledaš oko sebe, vidiš da imaju mnogo više razloga za bunt i nezadovoljstvo nego što su ih imali šezdesetih i sedamdesetih na Tribini mladih. Oni su živeli u jednoj relativno sređenoj, relativno demokratskoj, relativno bogatoj zemlji u odnosu na ovo što mi danas imamo, ali su imali razloga da podignu svoj glas i da učine ono što mogu da to društvo bude bolje. I taj prostor im nije tek tako dat, oni su ga napravili.

 

Danas se čini da umetnici u najvećem broju nisu dovoljno spremni i hrabri da iskoriste taj prostor, koliko god on bio minijaturan ili nevidljvi, kako se često spočitava?

 

- Uvek postoji način da ti izraziš svoj vlastiti bunt, posebno u umetnosti. I u tom smislu je dosta deprimirajuća situacija da se današnji umetnici radije opredeljuju da se prilagođavaju, da se dodvoravaju. Da se dodvoravaju medijima koje gotovo da ne interesuje njihov rad, kolekcionarima kojih gotovo da i nema, ili nama, kao ljudima koji rade u institucijama, kustosima, istoričarma umetnosti... Problem je što se ovde ljudsko, umetničko i svako drugo dostojanstvo meri sa pedeset ili sa sto evra. Toliki su otprilike ti honorari za koje su ljudi spremni da prodaju ceo svoj život. E, ljudi koji su bili na Tribini mladih nisu prodavali svoj život i svoje ideale. Tada su ideali i ideje stajali iza umetnosti. Ukoliko njih iza umetnosti nema, to onda jednostavno nije umetnost koja ispunjava svoju funkciju i ulogu u jednom društvu. Umetnost nije bez uticaja, naprotiv. A to što ona taj uticaj ne koristi, to je već druga priča. To govori o tome da su vrlo često sami umetnici, ili mi kustosi, doprineli tom stanju u kom se umetnost danas nalazi.

 

Da li uopšte danas, ne na nivou pojedinca, incidenta ili ekscesa, postoji ta institucija umetnika koji je i umetnik i čovek, dovoljno hrabar da ima svoj stav i da iza njega stane? I, s tim u vezi, postoji li danas to što se može nazvati umetničkom avangardom?

 

- Umetnik je dužan da govori o svom vremenu. Ukoliko bira da ćuti o svom vremenu, onda nedostaje neki ozbiljan začin da bi se on uopšte mogao smatrati umetnikom. Posebno danas. Umetnik današnjice je dužan da govori i o mestu i statusu umetnosti, ali i o vremenu i društvu u kom živi. To što većina radije bira da o tome ne govori, to pokazuje da su se i umetnici, baš kao i građani ove zemlje, radije opredelili za ponašanje po principu one izreke „ćutanje je zlato“. A avangarda uvek postoji, ili bar postoji mogućnost da ona postoji. Recimo, u našem gradu, do pre samo desetak godina, ako govorimo o savremenoj umetnosti, imali smo vrlo živu i dinamičnu umetničku scenu. Danas savremena umetnost funkcioniše, na ozbiljan, relevantan i produkcijski prihvatljiv način, samo u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Na nivou nastojanja i velike želje da stvari budu drugačije, ona postoji i u Art klinici, koja nažalost raspolaže vrlo malim prostorom, ponešto se desi u SKC-u, ali to je toliko malo, da je ta priča o Novom Sadu kao gradu kulture toliko samoobesmišljena, da se pitam kako oni koji tu priču pričaju u to mogu da veruju i da li uopšte veruju.

 

Velika Srbija, zemlja bez ljudi

- Tokom devedesetih godina, društvo je dalo podršku ideji o „velikoj Srbiji“, i mi danas u takvoj Srbiji, velikoj, živimo. Jer svaka zemlja je velika, kada u njoj nema ljudi. Srbija je danas toliko velika da uskoro u njoj nećeš moći da sretneš čoveka. Ja volim da posmatram ljude. I čim izađeš iz ove zemlje, ti na ulicama vidiš nasmejane ljude. Vidiš ljude koji su vedri, koji u nešto veruju. Ovde, nažalost, ima sve manje nasmejanih ljudi. I ja mislim da je nekakav vedar odnos prema stvarnosti, ma kakva ona bila, jedan od načina na koje ti možeš da odreaguješ, ako se već bojiš da govoriš. Možeš da budeš dobar prema komšiji, da budeš dobar čovek, da pomogneš nekome kome je pomoć potrebna, da naučiš te najteže reči u srpskom jeziku, kao što su „izvini“, „molim te“, „hvala“... Mi smo postali toliko imuni na verbalno i fizičko nasilje oko nas, da je sasvim normalan nekakav ishod da maltene na svakoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom imaš nekakav rijaliti i nekakav polusvet koji je dočekao da postane uzor deci koja odrastaju. Ako će ta deca da uče od nas ovakvih kakvi smo, onda budućnost Srbije jeste mračna. Ali ja verujem da ne sme i da neće takva biti. Ima u Novom Sadu jedna nova kampanja „Učim + Znam = Vredim“, sa bilbordima dobre dece, mladih i uspešnih ljudi. To je jedna od lepših stvari koje su se u ovom gradu u poslednjih desetak godina dogodile. Da ta deca vide da taj uspeh nečemu vredi. Jer ovde ti se smeju kad si uspešan. U naše vreme, mi smo išli u biblioteku, i ja sam bio jako ponosan kad tamo odlazim da uzmem knjigu. A danas se deci koja idu u biblioteku njihovi vršnjaci smeju.

 

Sa Nebojšom razgovarao Duško Domanović

Oceni vest:
32
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Момчило

    pre 1454 dana i 9 sati

    Донекле слажем са ставом само бих додао да су мишеви одувек бројнији међу људима. То је знао и Александар Велики кад је рекао да воли војску магараца коју предводи лав. Питање је имамо ли ми уопште лавова у Србији. Силеџије и галамџије освајају свет, а поштени узмичу. Нема ко да заштити слабе. Жалосно је, али тако је.

    Oceni komentar:
    0
    13
  • angie

    pre 1454 dana i 7 sati

    milenkovicu, otkljucaj blog!

    Oceni komentar:
    1
    12
  • Romeo Karanović

    pre 1453 dana i 19 sati

    Dobar novinar i zanimljiv sagovornik. Čestitam obojici.

    Oceni komentar:
    1
    11
  • Novi Nebojša Milenković

    pre 1453 dana i 16 sati

    draga angie,

    znam da bi za čitanost intervjua to bilo bolje - ali ovaj put (s obzirom na temu) botovima na blogu (b92) jednostavno nisam želeo da ostavim šansu da na meni zarađuju svoje sendviče...
    neka se lepo malo više potrude...
    tebi i onima koji su imali potrebu da tamo komentarišu se izvinjavam :)

    http://blog.b92.net/text/26027/Mi-danas-zivimo-u-velikoj-Srbiji/

    Oceni komentar:
    1
    13
  • Geza LENNERT

    pre 1453 dana i 8 sati

    Dobre misli, dodajem svoj potpis uz Nebojšin. Zanima me kakvim će efektom uroditi. Ovaj narod je oguglao od svega, pa ga jaše i Kurta i Murta. I jedno potpitanje: gde je taj "mali prostor" kojim ArtKlinika raspolaže? Da li uopšte raspolaže bilo čime osim mislima i idejama? Nekada su imali solidan prostor u Grčkoskolskoj, i u njemu najmanju galeriju na svetu :-) od cca dva kvadratna metra. Ali: to je bilo davno... Pozdrav: G:-)

    Oceni komentar:
    1
    8
  • zeljko

    pre 1452 dana i 13 sati

    Ex art klinika sada sok zadruga na adresi Zmaj Jovina 22 od skora prolaz Milana Mladenovica.

    Oceni komentar:
    1
    2
  • Ja...

    pre 1452 dana i 9 sati

    Ok sve, ali bas vi zagovornici belih listica ste direktno i besramno doprineli Vucicevom ustolicenju sto ne zelite da priznate kao kardinalnu glupost! Danas se cak time i hvalite. Jeste da je prethodna vlast bila svakakva ali je bila milion puta bolja od ove sramotne i nakaradne bratije s koca i konopca...Ako je bilo problema u redovima svih stranaka kojima ste svi vi pripadali sto se niste unutar partija "prociscavali" pa kroz stalni rad vukli napred!? Evidentno je da smo cetvrt veka u krizi, odliv mozgova je uradio svoje,a ono sto je ostalo je upravo takvo kakavi smo danas i mi! I ne vidim boljitak jer odakle da dodje!? Nazovi intelektualci,nazovi elita,nazovi diplomci...ma sve kobajagi...a takva nam i kultura! Onog momenta kada je sve postalo "instalacija" i sva se kulturna desavanja svela u okviru pirodica i prijatelja, sve postalo "ja tebi odstampam knjigu, ti meni priredis izlozbu pa cemo mom pulenu koncert..."...onda i nije cudo sto je do kulture stalo samo onima koji su u ovom krugu! U malim barama sve se zna...ali lepo je misliti da su oni drugi uvek odgovorniji i vise krivi! I lepo je nadati se ali nevolja je sto je nada danas izgleda uzaludna rabota!

    Oceni komentar:
    7
    7
  • Novi Nebojša Milenković

    pre 1452 dana i 8 sati

    "Ok sve, ali bas vi zagovornici belih listica ste direktno i besramno doprineli Vucicevom ustolicenju sto ne zelite da priznate kao kardinalnu glupost!"

    Bez želje da vam protivrečim - niti pak diskutujem o vašem pravu da stvari vidite (i) ovako - ali ne mogu a da se ne zapitam sledeće: ukoliko su Vučićevoj vladavini doprineli isključivo beli listići - kako to da istoj (Vučićevoj vladavini) nije doprinela Tadićeva kohabitacija/koalicija sa Koštunicom, istorijsko pomirenje sa Dačićem ("svaka stranka ima svoj bol, ima svoje lidere koji više nisu među nama"), ... Velja Ilić i Mrkonjić kao ministri, zapošljavanje armija partijskih vojskih u državnoj upravi i javnim preduzećima (baš kao i danas), grabež i korupcija (baš kao i danas), kako to da Vučićevoj vladavini nisu doprineli Dulićevi veb sajtovi od 25.000 evra, sramotna reforma pravosuđa, zakon o medijima čije posledice osećamo danas... uostalom, zar se upravo prethodni predsednik nije javno hvalisao kako je upravo on pomogao Nikoliću i Vučiću da se pacifikuju i naprave stranku (?!?), zar Nikolićevoj i Vučićevoj pobedi nije doprinela ona nepojmljivo glupa kampanja uterivanja straha građanima koju je DS vodila tokom izborne kampanje 2012, zar porazu DS nije doprinelo neprestano kreiranje medijskih afera od kojih nijedna nije sudski razrešena (baš kao i danas)... Uostalom, beli listići nisu glasali ni za koga - baš kao ni 40% ostalih građana ove zemlje koji uopšte nisu ni izašli na izbore i to upravo iz osećaja da se njima i njihovim problemima apsolutno niko ne bavi... Iz osećaja da su ovde političke stranke glavni neprijatelji demokratije. Ideja belih listića jeste bila izraz protesta protiv politike (pre svega DS) koja je dopustila da ovo društvo ostane bez nade i bez perspektive... Koliko je ta politika bila pogubna vidimo svakog dana - a pošto DS (a ni ostali koji pretenduju na "bele glasove") iz svega što je učinila društvu nije izvukla apsolutno nikakvu pouku - niti, recimo, iskoristila pokrajinsku vladu da pokaže kako se ona suštinski (vrednosno) razlikuje od Vučića - ja jednostavno ne vidim ni jedan jedini razlog koji bi ideju belih listića u međuvremenu demantovao... Kako ne bih dalje razglabao - ponešto od toga imate ovde: http://pescanik.net/o-lepom-borisu-i-drugim-demonima/

    Ili možda mislite da sada treba da zažmurimo na sve i dopustimo Tadiću, Pajtiću... ili bilo kome trećem da nastave po starom... Oprostite ali za mene smisao politike jeste taj da ljudima budi nadu, optimizam i veru da bi stvari mogle da se promene i pokrenu na bolje... Ukoliko vidite nekog takvog na aktuelnoj političkoj sceni - voleo bih da kažete ko je to.

    Izvinjavam se na malo dužem odgovoru,
    pozdrav
    Novi NM

    Oceni komentar:
    2
    10
  • ja...

    pre 1451 dan i 19 sati

    Poštovani, slažem se iznesenim, ali sve ovo što ste naveli u odgovoru potpada u okvir ove moje rečenice: "sto se niste unutar partija "prociscavali" pa kroz stalni rad vukli napred!?" - a na njenu konstataciju, odnosno postavljeno pitanje, opet niste, ponavljam - dali odgovor!?
    Iz svega što ste napisali opet moram konstatovati da je najlakše OSUDITI a ne ČINITI! I zbog toga tvrdim da beli listići + onih 40% što nikada ne glasaju (kako se tvrdi,a i vi kažete) bili osuda onakve politike prethodne vlasti,te očito BELI LISTIĆI JESU GLAVNI KRIVCI za poraz dotične politike na proteklim izborima i ustoličenje SNS-a! Jer, opet pitam: ako ste znali da 40% birača ne glasa, zašto ste smislili bele listiće!? Da izrazite neslaganje sa politikom DS-a? Da nas kaznite? Da dokazujete kako su Vučić i Nikolić bolji od Cvetkovića i Tadića? Ili...šta? I posle ovog pitanja opet dolazi ova moja rečenica - "sto se niste unutar partija "prociscavali" pa kroz stalni rad vukli napred!?" Bilo je vremena da SARAĐUJETE, a ne da vučete svako na svoju stranu dok ne pukne...isto kao u u kulturi! Pa sad cure rijaliti i ojkanja na sve strane i kriva je vlast...Smatram da su krivi ljudi imenom i prezimenom ali zbog kompromisa se ćuti. Trebalo je raditi i ukazivati na probleme dok se vuklo a ne praviti kompromise do pucanja, pa kada je puklo osuđivati!
    To je moj ugao gledanja! Ja nisam član DS, vaše sam struke, ali kako su posle 5.oktobra 2000g sve vlade bile truli kompromis ALI OČITO JEDINI MOGUĆI U TRULOM PROSTORU u kojem mi obitavamo, smatram i prošlu vlast manje štetnu od ove...
    Nažalost to nam je izgleda jedina opcija da biramo manje zlo! To je i jedini mogući put u društvu bez perspektive i nade koji su nestali još raspadom SFRJ! Da bismo prekoračili jaz nemamo ljude koji mogu da ga preskoče, a da gradimo mostove nemamo para! Znači samo u saradnji ići napred u boljitak a ko danas želi da sarađuje ako on lično nema korist!?
    Taj problem kad rešimo možda će biti bolje...

    Oceni komentar:
    6
    4
  • Luka

    pre 1451 dan i 9 sati

    Poziv za tzv. "Bele listice" je poziv gradjanima da odustanu od prava biranja u parlamentarnoj demokratiji. To nije nista novo u istoriji, ali Milenkovic treba da zna da je to anti-demokratski, tj. stav da parlamentarna demokratija nema smisla i buducnost. U ovom trenutku nijedna zemlja u Evropi nije izvan parlamentarne demokratije, a i u svetu je taj oblik sve dominantniji i dominantniji. Ostaju Kina, Saudijska Arabija, Severna Koreja, Sirija, Zimbabve i to... Ostalo su manje vise sve demokratije. Iako je cela ta akcija oko belih listica vratila Srbiju unazad i oduzela 4 (a mozda i 8 godina) gledam to kao izraz nezrele demokratije. Nezrela demokratija je kada postoje nerealna ocekivanja od politickih aktera, i usled neispunjavanja tih nerealnih ocekivanja odustaje se od glasanja (umesto da se jednostavno glasa za neku drugu opciju). Zapadne demokratije nemaju te slomove, jer glasaci uvek biraju manje zlo. Milenkovic samo nije razumeo demokratske tokove

    Oceni komentar:
    5
    4
  • Novi Nebojša Milenković

    pre 1451 dan i 8 sati

    Nisam ni slutio da će ovo da se pretvori u diskusiju o belim listićima - ali hajde, let it be.
    Luka i onaj koji se potpisuje sa "ja" u svojoj argumentaciji negiraju pravo slobodnog građanina da, isto tako slobodno, odluči da li će i za koga će da glasa. I, ako neće - da obrazloži zašto neće. Beli listići, podsetiću vas, kao ideja samoartikulisali su se u trenutku kada je država postala apsolutni talac nesposobnosti DS da, zarobljena svojim stranačkom-gramzivim interesima (čitaj: korupcijom na svim nivoima) uopšte vidi potrebu i interese društva. Uostalom, ta stranka tumara još od Đinđićevog ubistva - i za nju se još od tada glasalo po "principu" manjeg zla... U tom kontekstu mogu da prihvatim samo to da je DS ovakva upravo zato što su je građani razmazili - tj.što joj građani nisu dali šansu da postane bolja. I eto - sada kad je dobila šansu da se reorganizuje (i programski i kadrovski) vidimo šta su i koliki su njeni potencijali. Da li je SNS gora od DS? Pa iz današnje vizure svakako da jeste. Da li bi DS da je na talasu korupcije na kom je uzjahala u kampanju 2012. danas bila gora od SNS-a? Dozvolićete mi, nisam siguran da ne bi. Uostalom, razlike među njima su jedino u nijansama...

    Na ove "argumente" koje iznostite svojevremeno je na Peščaniku odgovorio Srđa Popović koji - na primedbe ovog tipa gde se naprosto podrazumeva da MORAMO da glasamo za DS (čak i kada nas kao društvo tako otvoreno ponižava, kao što je za Tadića bio slučaj), on je odgovorio ovako:
    "Baš kao u jednopartijskom sistemu u kome smo nekada živeli. Ko nije glasao za naše (jedine, SKJ odnosno danas DS i LDP): (a) ne zna šta radi, (b) protivnik je progresa (besklasnog društva odnosno evropskog puta), i kao takav (c) neprijatelj je države i naroda."

    Oceni komentar:
    1
    9
  • Milan

    pre 1450 dana i 21 sat

    Milenkovic ocito nece da razume komentare.Nisu beli listici tema vec upravo kompromis koji Milenkovic podvlaci kao glavnog krivca naseg drustva!Sto ste pristali na tu izmisljotinu beogradskog kruga dvojke pa direktno pomogli SNS-u da dodje na vlast? Pa zato sto ni "vi svi kao protivnici DS" niste zeleli da delate, da se konfrontirate drugim recima, jer u tom slucaju jedna strana uvek gubi! A tesko je biti gubitnik u siromasnom drustvu.Lakse se slepati uz vlast i dokopati se neke mrvice sa stola ako "moji ne pobede,bar nisam ukazivao prstom pa nisam kriv".Generalno je sada lakse sve svaljivati na DS i naci neko uhlebljenje preko umrezenih prijatelja i mirna Backa...to podvlaci potpisnik ja...Nezrelo drustvo,nezrela demokratija,nezrele odluke.I naravno svi krivi pa niko nije kriv!

    Oceni komentar:
    6
    1
  • Novi Nebojša Milenković

    pre 1450 dana i 13 sati

    Milane,

    ZAHTEVAM da lepo kažete: gde sam i kada sam ćutao na bilo koju od navedenih tema!?
    Takođe, uz koju sam se (i kada) vlast šlepao?
    Gde su/koje su "mrvice" kojih sam se "dokopao"
    u uprotnom - smatraću vas zlonamernim, pa je i svaka diskusija bespredmetna?!?

    Oceni komentar:
    0
    8
  • Milan

    pre 1450 dana i 11 sati

    g.Milenkovicu, nisam rad raspravama ali cu pojasniti da ne bude zabune:jasno je da se nisam licno vama obratio u svom komentaru, vec sam uzeo ucesce u raspravi ponesen tematikom o nasoj sadasnjoj situaciji i putu koji nas je doveo tu gde jesmo. Pomenuo sam sve "vas" misleci na zagovornike belih listica u kontekstu u kome pise i potpisnik ja... sa cijim se misljenjem slazem.Koristio sam zamenicu "vi" misleci na sve one koji su podrzavali opciju belih listica (iz teksta koji ste napisali i iz odgovora, vidim da ste je i vi licno podrzali).Nemam nista protiv toga, to je vasa slobodna volja ali, ponavljam da se slazem i sa potpisnikom ja... i sa Lukom da je to bila uzasna greska koja je direktno pomogla da SNS dodje na vlast! I smatram da ste tim potezom svi "vi beli listici"pokazali pristajanje na kompromis jer se nije u bazi rapravljalo i vuklo napred kako kaze ja... vec ste pristalo na nezrelu demokratiju kako navodi Luka. Sve ostalo sto bih i ja rekao vec su rekli pomenuti komentatori. Pozdrav!

    Oceni komentar:
    7
    3
  • Novi Nebojša Milenković

    pre 1449 dana i 17 sati

    Ok. shvatio sam da smo "mi beli listići" zapravo u poziciji podstanara Jakovljevića.
    Treba samo da se izvinimo i da sve lepo priznamo, a onda će nam Đura (DS/Tadić)
    oprostiti što nas je tukao - i mirna Bačka!

    Oceni komentar:
    2
    7
  • Luka

    pre 1447 dana i 4 sata

    Po meni tzv. "beli listici" su legitimni kada se dovodi ceo sistem u pitanje. Da li zbog nemogucnosti biranja, medijske neravnopravnosti, pritisaka ili slicno. Ali ako se glasaci pozivaju da se uopste ne glasa zato sto je politicka opcija kojoj se prethodno dao glas razocarala, to je odraz nezrele demokratije.

    Ja sam od 2012. odlucio da ne glasam na izborima za Predsednika R. Srbije i za Skupštinu Srbije već isključivo na lokalnim izborima i izborima za Skupštinu Vojvodine. Na izborima 2012. su (i pored velike kampanje belih listića tzv. Druge Srbije) u Vojvodini velikom većinom pobedili DS, LSV i SVM. U Skupštini Vojvodine su zajedno imali 81 poslanika od 120, više od dve trećine. Ali nedemokratski sistem majorizacije je bez obzira na ovu pobedu u Vojvodini koalicije oko DS-a nama nametnuo sistem bivših radikala Tomislava NIkolića i Aleksandra Vučića. To što je Vojvodina glasala na jedan način a Srbija na drugi se na kraju potpuno anuliralo iz banalne činjenice da je ostatak Srbije 3 puta veći od Vojvodine i na taj način uvek preglasa Vojvodinu po Miloševićevom principu "Jedan čovek, jedan glas". Miloševićev princip je i dalje na snazi u Srbiji u izbornom sistemu i ništa se nije promenilo. Posle takvih izbora Srbija postavlja svoje političare, ambasadore, policajce, tajkune, analitičare, novinare, ambasadore, starlete koji onda pokrivaju i pritiskaju sve aspekte života u Vojvodini iako ih je manjina birala. To u perspektivi znači da je na izborima za Skupštinu Srbije poptuno irelevantno šta se većinski odluči u Vojvodini, kada će se jednostavno preglasati. Tako da je moj odgovor Bojkot, a ne beli listići na izborima za Skupštinu Republike Srbije i predsednika Republike Srbije. Ono što možemo i trebamo je da učestvujemo na lokalnim izborima i izborima za Skupptinu Vojvodine.

    Oceni komentar:
    0
    5
  • Sveznalica

    pre 1378 dana i 7 sati

    Ti koji su nekada bili deo Tribine mladih razjebali su je nešto kasnije na čelu sa Vladom Kopiclom koji sada promoviše vašeg sagovornika...

    Oceni komentar:
    1
    2
policija Dom zdravlja Novi Sad sahrane novi sad raspored sahrana novi sad bez struje Dom zdravlja servisne informacije novi sad Isključenje struje dnevni horoskop JKP Vodovod i kanalizacija isključenja struje Hitna pomoć raspored sahrana i ispraćaja jkp novosadska toplana novosađani horoskop novosadsko porodilište elektrovojvodina horoskopski znaci istraživanje Republički hidrometeorološki zavod bez grejanja bez vode betanija isključenje vode novorođenčad jkp lisje gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević bebe klinika za ginekologiju i akušerstvo