COMMUNIQUÉ: EVROPSKA PRESTONICA URINOKULTURE

Žaba se kuva dugo i sad se može i pojesti polako...

Lepo li je imati tu sreću da živiš u Srbiji, a naročito u Vojvodini pa još i u Novom Sadu, na početku 21. veka. Postmoderna nigde ne divlja jako kao ovde. Ovde sve može. Ovde cveta sedam miliona cvetova. Ti cvetovi uglavnom smrde i ružni su na oko ali... Mi ih uporno gajimo i đubrimo.

Kada se razišao dim umalo pa smrtonosnog novogodišnjeg vatrometa, Novi Sad je fasovao još jednu Novu godinu ali ne mogu reći Ni kriv ni dužan. Ove godine, silovanje kalendara otišlo je još dalje, iako se činilo da to nije moguće. Iskreno sam mislio da je obeležavanje bilo čega po netačnom, prevaziđenom julijanskom kalendaru najdebilnije ostvarenje u domenu merenja vremena ali nisam računao na kreativnost gradskih očuha grada moga. Tako smo prošle nedelje 13. januara u tačnom kalendaru, po julijanskom kalendaru dočekali vizantijsku 7526. godinu. Znam, i mene boli mozak. Neko je našao kalendar još netačniji i danas besmisleniji od julijanskog, izbacio onaj deo o počinjanju godine 1. septembra i oplevio gradski budžet a mi bacali petarde i gledali u Keep Light svetiljke.

To vam je, ukratko, ideja naših prvaka o (multi)kulturi. Nismo, jebemumaikuugujscu, mi za džaba ispali prestonica od kulture dveiljadedvajsprve!

Otkad su mi u život, bez mog odobrenja, uleteli srpski Isus, Sveti Sava i ostala ekipa, tamo negde 1990-1, govori mi se sa svih strana o duhovnosti. To je izjednačeno sa crkvom a sve to onda, zajedno sa nacijom i tradicijom, smrljano u etno.

Kad čujem etno, bacam oružje i bežim u zaklon. Znam da me juri nekakav Trkulja ili Balkanika koji duva u preparirani leš ovce ili u čajnik od pečenog blata a za njim ide bataljon popova da mi nagura suvo granje i lišće u stan i automobil. Zatim sve dobro okupa vonjem tamjana i uzme mi lovu za to.

To bih nekako i podneo. Stvar ukusa, na kraju krajeva. Ali, nije im to bilo dosta. Mora se istisnuti nauka da bi braon ekipa bila potpuno zadovoljna i da bi sasvim vladala. Sa sobom su doveli tri divizije nadri ovoga i onoga. Kako je rasla duhovnost, opadali su standard i kolektivni imunitet. Mislim bukvalno! Budale koje misle da je svet nastao pre 7526 godina su uglavnom iste budale koje tvrde da ne treba vakcinisati decu a sumnjaju i u mnoge druge osnove savremenog života. E, tu imamo već direktan sukob...

Ja sam pasionirani ljubitelj života i volim da se on odvija. I moj i onih oko mene. Ovi to sad prilično dovode u pitanje. Počeli su davno da nas kuvaju i sad ćemo ili iskočiti iz lonca ili ćemo biti žaba iz već dosadne izreke.

Molebani, gradske i seoske slave, netačni kalendari, osveštavanja, anateme, plivanja za krstovima u ledenim vodama, sveštenici koji truju antinaučnim otrovom vernike i zatucanost koja je tolika da će nas kolektivno šutnuti tri-četiri veka unazad, moraju biti svedeni na meru koja im pripada – da budu hobi onih što su mimo sveta. Da im se alat i moć da hobi naturaju ostalima ponovo oduzme.

Nacionalizam boji u braon-trulu boju sve čega se dotakne. U nekoj od svojih faza još se i poštapa raznim kvazi multi-kulti štakama pa tako dopušta da postoje razne manjine, dokle god su svedene na šarene narodne nošnje i ukusnu kuhinju. Tako nam sprema paprikaš od kojeg se onda svi zajedno samo useremo.

Iz lonca nas niko neće vaditi, to je već valjda jasno. Moramo sami da iskočimo. Da bi nam pokazali da je lonac normalan i da oni nisu poludeli, uvek će nam s ponosom reći da je to što oni rade prepoznalo i (inače mrsko) inostranstvo! Možemo, ako je za utehu, da kažemo kako ni to inostranstvo više nije imuno na idiotizme čija smo mi bili avangarda. Možemo. Sve može. To znam za sigurno otkad sam pre mitinga SNS u aprilu prošle godine video dvojicu statista kako pišaju na sred kolovoza Bulevara. Samo... Posle tog svega, ostane ništa. I traje duuuugo.